Povrede i komplikacije

Од свих трауматских повреда костију главе, повреде зуба су најучесталије. Пошто се налазе на наијистуренијем делу лица, зуби су често изложени оштећењима у току рада, у саобраћајним несрећама, при падовима, тучама и сл. Преломи вилица су обично праћени оштећењем једног или већег броја зуба у виду расклаћења, ишчашења, па све до најразличитијих облика прелома. На трауму су нарочито неотпорни зуби деце са млечном дентицијом, зуби ослабљени великом пломбом или девитализацијом и они са дужевременском вештачком надоградњом круничног дела. На дејство трауме утичу животно доба појединца, развијеност зуба, завршетак раста корена и стање отвора на њему.

Повреде зуба се могу поделити у две основне категорије: ишчашења (лат. luxatio dentis traumatica) и преломе (лат. fractura dentis traumatica).

Ишчашења обухватају насилне дислокације, луксације и екстракције зуба. Дислокација представља насилно померање зуба, чији корен остаје у алвеоли (чашици) јер нису покидана сва периодонтална влакна. Код луксације постоји (у мањем или већем степену) губитак контакта корена и алвеоле и тешко оштећење потпорног апарата зуба, али се он и даље делимично задржава у вилици. Екстракција означава потпуни насилни губитак зуба који може да се нађе слободан у усној дупљи или утиснут у мека ткива (језик, образе, синус, мишићне структуре и сл).

Преломи зуба настају под дејством јаке директне или индиректне силе. Овим повредама су знатно подложнији предњи зуби, поготови они у горњој вилици. Најучесталије су у добу између 8. и 12. године живота. Преломи се дела на екстраалвеоларне (круничне), интраалвеоларне (коренске) и комплетне преломе. Исто тако постоји подела на непотпуне и потпуне преломе у односу на пулпу.

Повреде зуба имају својствену клиничку слику, која се одликује присуством отока и повреда меког ткива гингиве, образа или слузокоже. Зуб је обично померен или оштећен и одступа од нормалног денталног низа. Бол је сталан пратилац ових повреда, а појачава се не само при покушају жвакања, већ су због њега понекад и покрети језика сведени на минимум. Осим тога јавља се и јако лучење пљувачке (саливација).

Malo bih dopunio vas post:

Postoji dosta klasifikacija ovih povreda, a jedna od najprihvatljivijih kod nas je:
1. povrede tvrdih zubnih tkiva i pulpe
2. povrede parodontalnih tkiva
3. povrede kostanog tkiva
4. povrede gingive i oralne sluzokoze

Povrede tvrdih zubnih tkiva i pulpe su sledece:
1. naprsnuce gledji (infractio)
2. prelom zuba (fractura dentis)
a) prelom gledji (klasa I)
b) prelom gledji i dentina (klasa II)
c) prelom gledji, dentina sa otvorenom pulpom (klasa III)
d) prelom korena (klasa IV)

Povrede parodontalnih tkiva su sledece:
1. rasklacenje zuba (luxatio dentis)
a) potres zuba (contusio dentis)
b) delimicno rasklacenje zuba (subluxatio dentis)
c) utisnuce zuba (intrusio dentis)
d) istisnuce zuba (extrusio dentis)
e) bocno rasklacenje zuba (luxatio dentis lateralis)
2. traumatska ekstrakcija zuba (avulsio, luxatio dentis completa, itd)

hvala na dopuni,znate da ja ne stojim bas najbolje sa tim